The Prodigy

The Prodigy (IPA: /ðə ˈprɒdɪdʒi/, Продиџи) је британски брејк бит бенд чија музика садржи разне стилове почевши од рејва и хардкор техна почетком '90-их до алтернативног рока и биг бита са вокалним елементима панка на каснијим албумима.

Тренутну поставу бенда чине Лијам Хаулет (Liam Howlett) — композитор/клавијатуре, Кит Флинт (Keith Flint) — играч/ певач и Максим Ријалити(Maxim Reality) — Ем-Си/певач). Лирој Торнхил (Leeroy Thornhill) — играч био је члан бенда од 1990. до 2000, као и играчица/ певачица по имену Шарки(Sharky) која је напустила бенд убрзо по његовом настанку.

The Prodigy су се први пут појавили на андерграунд рејв сцени почетком 90-их и убрзо након тога доживели велику популарност и постали познати у целом свету.^[1] Неке од њихових најпопуларнијих песама су Charly, Out of Space, No Good (Start the Dance), Voodoo People, Firestarter, Breathe, Girls иSmack My Bitch Up.

Садржај

  [сакриј] 

• 1 Историја
• 2 Каријера и албуми
  • 2.1 Experience (1992)
  • 2.2 Music for the Jilted Generation (1994)
  • 2.3 The Fat of the Land (1997)
    • 2.3.1 „Smack My Bitch Up“ контроверза (САД)
    • 2.3.2 Случај Reading
  • 2.4 The Dirtchamber Sessions (1999)
  • 2.5 Baby's Got a Temper (2002)
  • 2.6 Always Outnumbered, Never Outgunned (2004)
  • 2.7 Their Law - The Singles 1990 - 2005
• 3 Синглови
• 4 Чланови бенда
  • 4.1 Тренутна постава
  • 4.2 Бивши чланови
  • 4.3 Чланови на живим наступима
  • 4.4 Бивши чланови на живим наступима
• 5 Референце
• 6 Спољашње везе

Историја[уреди]

Почетак Продиџија означио је почетни демо Лијама Хаулета од десет песама направљених на синтисајзеру марке Roland W-30, у Есексу, Енглеска. Издавачка кућа XL Recordings је узела демо и издала 12-инчно издање What Evil Lurks у фебруару 1991. Име бенда потиче од назива Moog The Prodigy аналогног синтисајзера. Иако је изгледало да се име бенда променило из The Prodigy у Prodigy између издања Music for the Jilted Generation и The Fat of the Land 1996. и поново вратило на претходни назив са изласком албума Always Outnumbered, Never Outgunned 2004, по речима Лијама Хаулета то се догодило само да би се име уклопило у нови лого.^[2]

Продиџијев први јавни наступ (када су се Хаулету прикључили играчи Кит Флинт, Лирој Торнхил и Шарки) био је у клубу Four Aces у Далстону, Лондон.^[3] Сингл Charly, који је изашао шест месеци касније, августа 1991, био је велики хит на тадашњојбританској рејв сцени, доспевши на треће место британске листе синглова и по први пут скренувши већу пажњу публике на бенд. Неки критичари ће касније изјавити како је излазак сингла Charly, са својим упечатљивим семплом у коме се користи глас из истоимене дечје серије на државној телевизији, означио коначан слом андерграунд рејв сцене, отварајући врата поплави рејв песама које се сматрају мање квалитетним, попут Trip to Trumpton и Sesame's Treet групе Smart E's .

Каријера и албуми[уреди]

Experience (1992)[уреди]

Мање од годину дана након успеха сингла Charly, бенд у новембру 1992. избацује први студијски албум — The Prodigy Experience, албум који је оставио значајан траг у историји британске рејв музике. Албуму су претходили ништа мање успешни синглови Out Of Space и Everybody In The Place. На песми Death of the Prodigy Dancers гостовао је Ем-Си Максим Ријалити, који се убрзо прикључио бенду као четврти, пуноправни члан, након што их је Шарки напустила.

Након The Prodigy Experience и изласка пратећих синглова, група се одмакла од репутације "детињастог рејва" која их је до тада пратила пошто је албум био иновативнији од већине албума у то време. На албуму је било алтернативних верзија хитова, као и потпуно нових попут Jericho и Music Reach (1/2/3/4). Албум је "преко ноћи" постао врло популаран, а реч "Продиџи" постала јесиноним за одличне живе наступе. Једна од најзначајнијих песама са албума, Weather Experience, показала је да је Лијам способан за много више од само лудо брзог хардкора.

Music for the Jilted Generation (1994)[уреди]

У периоду након албума The Prodigy Experience и синглова који су га пратили британска рејв сцена била је пред гашењем што је пропраћено бројним претњама власти о "антирејв" законима би се требали донети. Године 1993. Хаулет издаје плочу са такозваном белом етикетом на којој је само наведен наслов Earthbound I. Њен хипнотички, тврди звук наишао је на широко одобравање андерграунд сцене. Многи који су пре тога критиковали бенд били су запањени када су сазнали ко стоји иза сингл плоче која је званично издата под именом One Love касније те године и доспела на 8. место у британијих топ-листа.

Дана 14. јула 1994. године излази Продиџијев други албум — Music for the Jilted Generation (Музика за изневерену генерацију). Албум почиње Интроом: "И тако, одлучио сам да свој рад вратим у подземље — како бих спречио да падне у погрешне руке."^[4] Тринаест песама са хип-хоп, рок, амбијенталним, хард денс, понегде и џез звуком (3 Kilos) стале су на 79 минута албума који је након изласка одмах доспео на прво место топ-листа. За само три недеље продато је 100.000 примерака, а за два месеца надмашио је албум Experience. Након пет месеци продато је пола милиона копија. Номинован је за наградуMercury Music, а по многима је проглашен за албум године.^[5] Лијам је овим албумом хтео да потврди своју оданост рејв сцени. На задњој страни буклета налазила се реченица: